price jedne obicne zene

 Traži se neko ko ima mozga tačnije ko je uspeo isti da sačuva i da ga koristi još uvek.

Da ima izmedju 35 i 47 godina , zašto? Zato što ne bih da budem matora za tog nekog, a ne bih baš ni nekog ko može da mi bude otac.

Neko ko ima bar dva prava prijatelja neko ko je nešto pročitao u životu neko ko nikad dobrovoljno ne bi slusao narodnjake i gledao pink.

Poželjno da je srećno razveden i da ima dete jer oni koji su stigli do tih godina a nisu ni pokušali mislim da nisu profil koji mi treba , prosto volim ljude koji vole decu a imam dete i ja. 

Bilo bi dobro da nije nizak i debeo , prvo zbog toga jer nije fora da budem višlja a drugo ne volim pogogotovu u kombinaciji sa prvim....

Da mogu sa njim da filozofiram o Andriću, Dučiću.... i svemu ostalom, životu, psihologiji..... da sluša rok po mogućstvu, i naravno da ume da se ljubi dugoooooooooo.

Da mu ljubljenlje bude važnije od seksa volim ja sex ,ali to možeš dobiti i bez te magične priče i ljubljenja koje ne mora da završi krevetom.Hoću priču ljubljenje hoću sve zajedno.

Da nije alkos i da nema afektivne reakcije besa.

Ne nije to sve treba da bude dovoljno vidovit da ukapira da njemu baš ja trebam u životu i da će  imati razumevanja za  tantalove muke oko viđanja sa mojim veličanstvom...........i gomilu raznih tehničkih gluposti ........ poželjno da bude blizu baš zbog tog vremena.

Da nije u elementu da se ženi i pravi decu i da nije u elementu da u nedostaku mog društva traži bilo koje žensko ..... 

Hm da ima svoj život i da mu baš prija moja priča  I naravno  da me voli nemam pojma zbog čega al nek nađe nešto  i da bude dovoljno lud da pristane na nemoguće uslove....... i da ja nekim ćudom znam da će trajati dugoooooooooo eto to mi treba.....

Mogu ja da nastavim ali  kao i za sve ostalo polaziš od sebe pa iskreno ja bi dovde odustala.

Ne ovo nije oglas mada liči  ovo je moj pokušaj ubistva nade koja i dalje postoji a mislim da bi bez nje bila mnogo manje nesrećna na ovom polju  i to je to sam protiv sebe.

Znaš me, jedino si muško sa kojim sam mogla i da se ljubim i spavam i da nikad nisam  osetila da pričam sama sa sobom ......zašto?

Zašto i danas posle 13 godina ja  imam taj blesavi osećaj, u glavi, stomaku, očima,  kad krenem na kafu sa tobom?

Puno toga u te godine stade od predavača do drugara , prijatelja ,veze......., bez veze,..... ćutanja,ljutnje,opet prijatelji, pa opet nekih  ljubljenja ,i opet prijatelja....ima li kraja pitam se?

Dešava se ljudi zalutaju na svojm stazama, neki se izgube neki se vrate na početak pa krenu ponovo...... ima i onih koji koračaju sigurno napred stazom koja nije njihova......  

Godinama tražim tu moju stazu  kojom ću otići...... da pokušala sam mnogo puta  i uspela sam da se udam i da rodim dete i da se razvedem i da krenem opet i opet.... 

Ne nisam ja uporedjivala nisam htela da  mešam babe i žabe svaki put sam vrlo ozbiljno rešavala da je drugačije da ima bolje jer to nije dobro, da si ti taj bili bi zajedno.

Ne nisi,ali me uvek sačekaš na kraju slepe ulice uvek si tu da slušaš moje očaje da dobijem tu opijajuću dozu priče razumevanja sa sve ljubljenjem da me vratiš na start.Ne nisi utešan, naprotiv, surovo realan i prilično crn i u tom mraku mi baš prijaš  uvek sam imala čudne mehanizme  teranja stvari do apsurda,a onda opet palim svetlo i krećem dalje jer ja moram da nadjem svoju stazu........

Najzanimljivije je to što si mi jednom u objašnjavanju toga zašto mi nismo mogli da uspemo tj zašto ti nisi hteo je tvoja izjava, da te je plašila ta moja mračna strana, a i dan danas ti  si  baš tu samo u mraku samo onda kad mislim da sve gubi smisao  i baš takva ti prijam.

Ja ću opet na početak  i daću sve od sebe da ovaj put  uspe. A ti?

Priznaješ da si izabrao lakši način i hodaš samouvereno ka cilju, ali mislim da ni sam ne znaš šta je cilj  staze na kojoj si ?

Jasno mi je da ti nećeš odustati od sunca koje te ne greje i čekati moj mrak koji ti prija ponekad da se setiš sebe.

Gde sam tu ja? Treba mi sunčan dan ,a  oči su se navikle na mrak......